Sebi dovoljna
Nesto razmisljam i moram ti reci- razocarao si me. Mozda ne direktno ti, ali ima te u tome.
Zasto kada sve krene na dole, barem ti ne mozes biti kraj mene, a ja sam kraj tebe bila. Pruzala sam ti ruku i trpila tvoju nervozu i lose raspolozenje...a ipak sam i to znala progutati.
Nikada me nisu privlacili fini, iskreni, njezni muskarci, a ti si me privukao. Poslije velikog ljubavnog poraza i moje neljubavi prema muskarcima ja te ipak pusti u odaje mog srca.
Provedoh noci razmisljajuci o tebi, o nama. Provedoh sate razmjenjujuci s tobom preslatke rijeci pune nade i ocekivanja.
Ti mi ucini taj period tako veselim i ostavi mi lijepe uspomene od kojih ne mogu pobjeci.
Nisi morao nista reci, znala sam sta mislis. Osjetila sam da ima istine u tvojim rijecima. Probudio si taj sjaj u mojim ocima.
Davao si mi malo, ali cinio da budem sretna i zbog tog malo. Svaki dan sam ocekivala ono malo vise... Na neki nacin te i zavoljeh. Na neki nacin mi smo i bili zajedno-bili jedno. A opet-nismo bili nista.
Nije mogao proci dan da se ne vidimo, ako bi se to slucajno dogodilo morao si me nazvati...
I onda prođe 10 dana a o tebi ni glasa, ni poruke. Ne dolazis. I kazes mi nisi imao kredita, a trka frka nisi me mogao ni nazvati, ali nisi ti mene zaboravio, heh...
Ma kome ti pricas pricu. Da si htio...a nekada si znao i zvijezde skidati s neba... Ne treba mi to!!!
